Vip Sistem Logo
Plaćanje računa

Cena zlata u 2017

Tendencije kretanja cene zlata za 2017. godinu

Zlato je oduvek posmatrano kao idealno sredstvo za očuvanje vrednosti pošto veoma dobro „podnosi“ inflaciju za razliku od novca, (većine) akcija i obveznica. Nakon 2010. godine deflatorne tendencije u globalnoj ekonomiji utiču na to da cena fine unce zlata (31,1034768 grama) posle gotovo 10 godina ekspanzije, počinje da gubi svoj „sjaj“.

Na cenu zlata najviše utiču:

  1. Kamatne stope: veća inflacija „tera“ centralne banke da podignu referentne kamatne stope što na primer štednju u bankama čini atraktivnijom od ulaganja u zlato
  2. Snaga dolara: Zlatom se trguje na berzama gde je neprikosloveni vladar-dolar. Jednom robom (dolarom) se kupuje druga roba (zlato). Što je dolar jači, cena zlata je slabija
  3. Tražnja za zlatom: centralne banke kupovinama i prodajama zlata na berzama utiču aktivno na cenu zlata. Stanje ekonomija u zemljama čije stanovništvo tradicionalno poštuje zlato (zemlje dalekog i bliskog istoka) utiču takođe na kurs zlata 

Cena zlata je u periodu 2000-2012 konstanto rasla i sa 220 usd/unca porasla na gotovo 1.800 usd/unca. Nakon toga sledi pad koji i dalje traje (trenutna cena zlata  je 1211,70 $/unca). Ove fluktuacije ilustruje grafik ispod:

Grafik - kretanje cene zlata u periodu 2000 - 2016

Što se tiče 2017. godine, najveće banke su relativno oprezne to se tiče cene zlata.

Evo procena banaka za kraj 2017. godine:

ABN AMRO: pad u toku 2017 na 1100 $/unca uz očekivanje oporavka na 1450 $/unca u 2018;
Skotiabank: 1300 $/unca;
Merrill Lynch: 1200 $/unca;
RBC Capital:1500 $/unca.

U prvom delu 2017. godine očekuje se dakle uz veće oscilacije sezonskog tipa dalji pad cene zlata na berzama što je najviše uzrokovano izostankom globalne inflacije kada tražnja za zlatom kao „sigurnom lukom“ raste.

Za kraj 2017. godine, a naročito za 2018. godinu, očekuje se oporavak cene zlata tako da će investitori i proizvođači ipak malo sačekati da drevni metal ponovo „zasija“.