Trenutna cena zlata na svetskom tržištu nalazi se na relativno visokom nivou u poređenju sa prethodnim godinama. U poslednjih godinu dana cena zlata se povećala za 68%, u poslednjih šest meseci za 41%, dok je u poslednjih mesec dana zabeležen rast od 7%. Zlato se tradicionalno smatra sigurnim utočištem za investitore u vremenima neizvesnosti. Jedan od ključnih faktora koji utiče na cenu zlata jeste globalna inflacija. Inflacija ima snažan uticaj na cenu zlata jer se ovaj metal smatra zaštitom od gubitka kupovne moći novca. Kada inflacija raste, papirni novac gubi vrednost, pa investitori traže sigurnije i fizičke resurse poput zlata, što povećava njegovu potražnju i cenu.
Monetarna politika centralnih banaka takođe ima snažan uticaj na kretanje cene zlata. Niske kamatne stope čine zlato atraktivnijim, jer se smanjuje oportunitetni trošak držanja ovog metala. Odluke Federal Reserve posebno su važne za globalno tržište zlata. Jačina američkog dolara često je u obrnutom odnosu sa cenom zlata. Kada dolar slabi, zlato postaje jeftinije za kupce koji koriste druge valute.
Zlato se tradicionalno smatra sigurnim utočištem za investitore u vremenima neizvesnosti.
Geopolitičke tenzije i konflikti dodatno povećavaju potražnju za zlatom. Nesigurnost na finansijskim tržištima podstiče investitore da preusmere kapital u plemenite metale. Javni dug igra značajnu ulogu u formiranju cene zlata, jer visoki i rastući dugovi povećavaju percepciju finansijskog rizika i podstiču investitore da zlato koriste kao sigurnu rezervnu imovinu. U takvim okolnostima zlato se posmatra kao dugoročni čuvar vrednosti.
Ponuda zlata je ograničena, jer se radi o prirodnom resursu čija eksploatacija zahteva vreme i visoke troškove. Teorijski, otkriće velikih rezervi može značiti da će ukupna globalna ponuda zlata u budućnosti biti veća, što bi dugoročno moglo ublažiti pritisak na rast cena. Međutim, nova nalazišta često treba mnogo godina da pređu iz faze otkrića u fazu komercijalne proizvodnje, pa je njihov neposredni uticaj na cenu ograničen. Poremećaji u rudarskoj proizvodnji mogu dovesti do dodatnog rasta cene. Afrika već proizvodi značajan deo globalnog zlata (oko četvrtine ukupne svetske proizvodnje), a mnoga nova ili obnovljena nalazišta, kao što su projekti u Južnoj Africi i Zapadnoj Africi, doprinose održavanju ili rastu proizvodnje. Ipak, taj doprinos je mali u odnosu na ukupan svetski fond zlata. Potražnja za zlatom u industriji nakita ima stabilizujuću ulogu na tržištu, dok velika potražnja iz zemalja poput Indije i Kine značajno utiče na globalnu cenu.
Centralne banke pojedinih država povećavaju svoje zlatne rezerve kao deo strategije diverzifikacije. Takvi potezi šalju signal poverenja u zlato kao rezervnu imovinu. Finansijski investicioni fondovi takođe aktivno trguju zlatom putem berzanskih instrumenata, a njihove kratkoročne strategije mogu izazvati brze oscilacije cene. Psihološki faktori i očekivanja investitora ne treba zanemariti, jer vesti i ekonomske prognoze često utiču na tržište i pre nego što se realni podaci pojave.
Zbog svega navedenog, cena zlata je rezultat složene kombinacije ekonomskih i političkih faktora. U narednom periodu njeno kretanje će zavisiti od stabilnosti globalne ekonomije i odluka ključnih finansijskih institucija. Kombinacija visokih stopa inflacije, niskih kamatnih stopa i rastućeg javnog duga često stvara okruženje u kojem zlato ne samo da čuva vrednost, već i beleži značajan rast na globalnim tržištima.
Neke banke, uključujući UBS i Societe Generale, u najnovijim analizama spominju scenarije u kojima zlato može dosegnuti $6,000 po unci u 2026. godini ako se makro uslovi (geopolitička neizvesnost i monetarna politika) intenziviraju. Više o tome možete da pročitate u ovom članku.