Izazovi blokčejn tehnologije

Blokčejn (eng. blockchain) predstavlja lanac zapisa ili blokova koji sadrže podatke, koji su povezani pomoću kriptografije. Svaki novi blok, nadovezuje se na prošli i njegova vrednost zavisi od vrednosti prošlog bloka.

Prvi blokčejn je kreirao neko pod imenom Satoši Nakamoto – čiji je pravi identitet ostao u potpunosti nepoznat, ni danas se ne zna da li je u pitanju pojedinac ili organizacija.

Satoši Nakamoto, ko god da je u pitanju, osnovao je 2009. godine Bitcoin, prvu kriptovalutu. 

Kriptovalute kao način za zaradu su danas jako popularne širom sveta. Kriptovaluta je u osnovi valuta koju ne izdaje i ne kontroliše centralna banka, kao što je to, na primer, slučaj sa američkim dolarima ili srpskim dinarima, već ona koristi šifrovani, matematički model blokčejna, putem koga se prate vrednosne razmene i pravo vlasništva nad kriptovalutama.

Od osnivanja bitkoina pa do danas pojavio se ogroman broj kriptovaluta (dok pišem redove ovog teksta ima ih nešto više od 2.000) koje funkcionišu na potpuno istom, decentralizovanom principu blokčejna. Blokčejn je ustvari nastao sa infrastrukturnom namenom, kao mesto za skladištenje, čuvanje i razmenu bitkoina.

Međutim, odmah nakon osnivanja bitkoina, postalo je očigledno da bi aplikacije za blokčejn mogle da odu daleko van problematike kriptovaluta i mogle bi da budu izuzetno korisne u poslovanju, u mnogim različitim industrijama i za mnoštvo drugih stvari koje utiču na različite aspekte naših života.

Ustvari, blokčejn može biti korišćen za svaki aspekt koji zahteva transakcije i njihovo beleženje na siguran način. To može biti:

• čuvanje državnih zapisa kao što su venčani listovi, poslovne registracije, zdravstveni dokumenti, knjige rodjenih i sl. Južna Koreja prednjači po ovom pitanju u odnosu na ostatak sveta,
• praćenje celokupnog kretanja svih vrsta robe – od hrane do dijamanata – dok ta roba prolazi kroz ceo distributivni i promotivni lanac trgovine, počevši od proizvođača, preko distributera, pa do kupca. Mnoge renomirane kompanije, kao što su Walmart i De Beers, već koriste blokčejn tehnologiju kako bi osigurali da proizvodi u njihovom trgovačkom lancu dolaze iz pravih izvora,
• verifikovanje i praćenje vlasništva nad pravima intelektualne svojine, od zapisivanja i praćenja prava intelektualne svojine za muzičare do prava za fotografije. Estonija je prva zemlja Evropske unije koja na ovaj način čuva zapise o pravima intelektualne svojine.
• ostale aplikacije uključuju omogućavanje pametnih ugovora, digitalnu identifikaciju i sisteme potpisa, patente, distribuciju energije proizvedene na lokalnom nivou, veću transparentnost u dobrotvornim organizacijama, trgovinu nepokretnostima i još mnogo, mnogo toga.

U osnovi, blokčejn je kompjuterski fajl, datoteka koja se koristi za skladištenje podataka – informacija. Kao i bilo koji drugi kompjuterski fajl, on postoji u bazi nekog digitalnog medija, kao što je hard disk. Blokčejn ima oblik niza binarnih bitova, jedinica i nula koje računari mogu da obrađuju i pojednostavljuju tako da ih ljudi mogu čitati.

Blokčejnovi imaju tri univerzalne karakteristike, koje kada se sklope funkcionišu na drugačiji način od svih ostalih tipova kompjuterskih fajlova:

• Decentralizacija, blokčejn je u potpunosti kopiran na velikom broju računara, pa nijedna osoba niti pravni entitet nemaju kontrolu nad sadržajem fajlova u blokčejnu. Editovanje blokčejna je jedino moguće ako postoji konsenzus izmedju umreženih računara, pod uslovom da odvojeno čuvaju njegove identične verzije.
• Blokčejn tehnologija je kriptovana, tačnije podaci koji čine svaki blokčejn su šifrovani. Da bi bilo šta moglo da se pročita u blokčejnu, neophodno je da posedujemo ključ, šifru koja odgovara odredjenom bloku u lancu.
• Otvorenost blokčejna je treća univerzalna karakteristika. Blokčejnovi su u odredjenoj meri javni, a to podrazumeva dostupnost svima ili dostupnost svima kojima je data dozvola da imaju pristup blokčejnu.

Navedene karakteristike, kada se posmatrajau zajedno, onemogućavaju da se digitalna valuta može dva puta potrošiti. Blokčejn je kompujterski fajl koji se sastoji od blokova medjusobno povezanih podataka, gde svaki blok sadrži vezu sa prethodnim blokom, pa na taj način formira lanac (eng, chain – otuda naziv blockchain). Strukturu blokčejna čine podaci koji se u njemu ispisuju i koji se snimaju, i oni predstavljaju “vrednost” bloka, kada govorimo o kriptovalutama.

Najznačajniji nedostatak blokčejn tehnologije je da zahteva ogromnu procesnu moć, zbog izuzetno kompleksne kriptografije koju računari moraju da rešavaju kako bi omogućili skladištenje i pristup podacima. Na taj način se troškovi električne energije mere u teravatima.

Da bi se prevazišli problemi visokih ekoloških troškova, ali i izbegle kritike ekoloških pokreta širom sveta, mnogi učesnici na tržištu kriptovaluta koji se bave rudarenjem, sve više se sele na Island, koji ima ogromne zalihe geotermalne energije, kako bi se energetski potencijal Islanda koristio u svrhe rudarenja kriptovaluta, prvenstveno bitkoina.

Pitanje koje sve više okupira pažnju naučnika, ekonomista, teoretičara prava, zagovornika slobode govore jeste primena propisa o zaštiti podataka o ličnosti u blokčejn tehnologiji. Kao što smo već pomenuli, blokčejn tehnologiju čine blokovi sa podacima medjusobno povezani u lanac. Podaci koji se nalaze u blokčejnu mlgu se odnositi na podatke iz knjige rodjenih, iz zdravstvenog kartona, iz zemljišnih knjiga, bankovni računi i slično.

Svako upravljanje podacima a naročito podacima o ličnosti, koji se kao takvi javljaju u automatizovanom ili neautomatizovanom obliku, se smatraju obradom podataka. Svaki podatak koji  prođe kroz  elektonsku bazu podataka i zadrži se na njoj, može se smatrati da je za takav podatak izvršena  obrada, što dalje dovodi do zaključka da svaki korak u radu blokčejna, na određeni način predstavlja obradu podataka.

Pema GDPR-u (General Data Protection Regulation), podatak o ličnosti je svaki podatak koji se odnosi na fizičko lice čiji je identitet određen ili odrediv, neposredno ili posredno, odnosno to su informacije koje se odnose na identifikaciju ili prepoznavanje fizičkog lica (član 4, stav 1 Opšte uredbe o zaštiti podataka Evropske Unije (2016/679)). Na isti način je definisan podatak o ličnosti i u Zakonu o zaštiti podataka o ličnosti Republike Srbije. Najčešće su to podaci kao što su ime i prezime, adresa, JMBG, broj telefona, broj računa u banci, imejl adresa, IP adresa, lozinke, društvene mreže, istorije pretrage interneta, otisak prsta, fotografija lica i slično. Svi podaci o određenim fizičkim licima mogu da budu smešteni u bazu koja je oformljena kao blokčejn sistem.

Prema odredbama GDPR-a jedno od osnovnih prava koje svako fizičko lice ima čiji se podaci prikupljaju, jeste pravo na brisanje odnosno “Right to be forgotten”. Ovo pravo propisano u GDPR-u omogućuje svakom fizičkom licu da traži od rukovaoca da se njegov podatak o ličnosti ukloni odnosno da se više ne čuva i ne obrađuje. Medjutim, u slučaju blokčejn tehnologije, ovo pravo ne može biti primenjeno, jer jednom uskladišten podatak u bloku, ostaje u njemu zauvek i njegovo brisanje nije moguće.

Pored prethodno navedenog problema,  treba ukazati da do razmimoilaženja sa odredbama GDPR-a usled primene blokčejna za skladištenje podataka o ličnosti dolazi i usled  postojanja propisa  o ograničenom čuvanju podataka o ličnosti. Odredba GDPR-a jasno navodi da se podaci o ličnosti mogu čuvati samo u roku koji je neophodan za ostvarivanje svrhe obrade, i da ne treba da se čuvaju duže nego što je neophodno. Ukoliko bi se neki podatak o ličnosti čuvao neograničeno, za to bi morala da postoji zakonska odredba koja propisuje takav vremenski okvir. To u slučaju blokčejna nije moguće, jer kao što je već rečeno, jednom uneti podaci u blok, ostaju u njemu trajno.

Blokčejn tehnologija se smatra visokobezbednom kada je zaštita podataka u pitanju, jer upravo njenom primenom na čuvanje podataka o ličnosti onemogućeno je trećim licima da neovlašećeno odnosno neozakonito obradjuju iste, a upravo osobina blokčejna da podaci ostaju trajno zapisani u lancu onemogućava gubitak, uništenje ili oštećenje istih. Ovde je bitno napomenuti da ove odredbe propisane u GDPR-u  blokčejn može da ispuni samo kada je u pitanju privatna vrsta ovog sistema, gde se tačno zna koje lice je rukovalac podacima o ličnosti i na koji način ono ima pristup istim.

Prema GDPR-u jedno od bitnih načela jeste tačnost podataka o ličnosti koji se obrađuju. Podaci moraju biti tačni, i ako je to neophodno, ažurirani. Uzimajući u obzir svrhu obrade, moraju se preduzeti sve mere koje obezbeđuju da se netačni podaci izbrišu ili izmene. U slučaju unosa netačnih podataka u blokčejn sistem, takvi podaci ostaju trajno na mreži, ali se tačno zna vremenski okvir kada su uneti i koje lice ih je unelo, a ažuriranjem tj. unosom odgovarajućih podataka, takva promena se beleži i takođe ostaje trajno zapisana. Na taj način je moguće izvršiti evidenciju o poslednjem odnosno najnovijem unesenom, odnosno izmenjenom podatku. Podaci o ličnosti, kako je već pomenuto ne mogu da se obrišu, ali može da se izvrši uvid u najnoviju verziju istih. Ovo je posebno značajno ukoliko dođe do administrativne greške prilikom unosa podataka o ličnosti.

Treba naznačiti da su navedene odredbe GDPR-a unete i u Zakon o zaštiti podataka o ličnosti Republike Srbije.