Štednja u Evrima ili Dinarima?

Pokušaćemo da nađemo odgovor na pitanje – šta je isplativije, štednja u stranoj ili domaćoj valuti?

Prvo ćemo analizirati opciju devizne štednje, koja je kod nas iz više razloga najzastupljenija.

Devizna štednja u evrima

Devizna štednja u slučaju da imate 1.000 evra bez kojih možete narednih godinu dana:

• Prosečna efektivna kamatna stopa koju nude banke se kreće između 0,26 i 0,43%
• Na ostvarene kamate plaća se 15% poreza na kapitalnu dobit koju obračunava i odbija od kamate banka
• Stopa inflacije u zoni evra za 2016. godinu: 1,1%
• Realni prinos na uložena sredstva: -0,84%  do -0,67%

Znači, očigledno je da Vam se i pored veće sigurnosti, štednja u stranoj valuti trenutno baš i ne isplati.

Dinarska štednja

Štednja u domaćoj valuti, ukoliko oročite 100.000 rsd:

• Prosečna efektivna kamatna stopa koju nude banke se kreće između 2,00 i 3,60%
• Na ostvarene kamate ne plaća se porez na kapitalnu dobit
• Stopa inflacije u Srbiji za 2016. godinu: 1,6%
• Realni prinos na uložena sredstva: 0,40 do 2,00%

Zaključak

Proizilazi da je štednja u dinarima kudikamo isplativija za naše građane. Ono što čini štednju u rsd neatraktivnom jeste nepoverenje građana koji su se u prošlosti više puta „opekli“. Setimo se 1993. godine i čuvene mesečne inflacije od  5 x 10¹⁵ % (cene su se duplirale svakih 16 sati) koja je dovela do prosjačkog štapa sve građane sa fiksnim primanjima, a naročito radnike u državnim firmama, penzionere i primaoce državnih dotacija. Setimo se da je, na primer, tada pakovanje senfa od 200 grama koštalo paprenih 500 milijadi dinara.