JEN NA ISTORIJSKOJ PREKRETNICI: ZAŠTO SU JAPAN I SAD ZAJEDNO INTERVENISALI NA DEVIZNOM TRŽIŠTU?

Japanski jen našao se pod pritiskom kakav nije viđen decenijama. Nakon što se njegova vrednost približila najnižim nivoima u odnosu na američki dolar u poslednjih približno 40 godina, Japan i Sjedinjene Američke Države zajednički su intervenisali na deviznom tržištu kupujući jene.

Ovakva koordinisana akcija izuzetno je retka. To je prva zajednička intervencija dve zemlje na deviznom tržištu od 2011. godine, dok Sjedinjene Države gotovo 30 godina nisu direktno kupovale jen sa ciljem njegovog jačanja.

ZAŠTO JEN TOLIKO SLABI?

Jedan od najvažnijih uzroka jeste dugogodišnja razlika između kamatnih stopa u Japanu i Sjedinjenim Državama. Kada su kamate i prinosi na obveznice u SAD znatno viši nego u Japanu, investitorima se više isplati da prodaju jene i kapital prebace u dolare. Takva trgovina dodatno povećava ponudu jena na tržištu i obara njegov kurs.

Banka Japana počela je da podiže kamatne stope, ali su one i dalje znatno niže nego u SAD. Zbog toga osnovni tržišni podsticaj za prodaju jena nije u potpunosti nestao.

Jen je dodatno pritisnut rastom cena energije. Japan uvozi veliki deo nafte i gasa koje troši, pa rast svetskih cena energenata povećava potrebu japanskih kompanija za stranim valutama. Slabiji jen istovremeno čini svaki barel nafte i svaki drugi uvezeni proizvod skupljim za domaće potrošače.

SLAB JEN VIŠE NIJE DOBRA VEST NI ZA SVE IZVOZNIKE

Slabija valuta tradicionalno odgovara velikim japanskim izvoznicima, jer prihodi ostvareni u dolarima i drugim stranim valutama vrede više kada se preračunaju u jene. Međutim, taj efekat ima i drugu stranu.

Japan zavisi od uvoza energije, hrane, sirovina i industrijskih komponenti. Zbog toga slab jen povećava troškove proizvodnje, podstiče inflaciju i smanjuje kupovnu moć stanovništva.

Za građane to znači skuplje gorivo, hranu, putovanja u inostranstvo i uvezenu robu. Za kompanije znači rast troškova koji nije uvek moguće preneti na kupce. Zbog toga slabljenje jena više nije samo pitanje konkurentnosti japanskog izvoza. Postalo je pitanje životnog standarda, inflacije i poverenja u ekonomsku politiku države.

JAVNI DUG KAO KLJUČNI DEO PROBLEMA

Japan ima najveći odnos bruto javnog duga prema bruto domaćem proizvodu među članicama G20. Dug premašuje 200 odsto BDP-a, što znači da je više nego dvostruko veći od godišnje vrednosti roba i usluga proizvedenih u zemlji.

To, međutim, ne znači da je Japan neposredno pred bankrotom. Veći deo njegovog duga izražen je u domaćoj valuti, značajan deo drže japanske finansijske institucije i Banka Japana, a država raspolaže velikim finansijskim i deviznim rezervama.

Japan je decenijama mogao da finansira ogroman dug uz veoma niske ili čak negativne kamatne stope. Ukoliko kamate i prinosi na državne obveznice nastave da rastu, sve veći deo budžeta moraće da bude izdvojen za servisiranje duga.

Vlada se zato nalazi u veoma nezgodnoj poziciji. Više kamate mogle bi da pomognu jenu i obuzdaju inflaciju, ali bi istovremeno povećale troškove države, banaka, kompanija i građana. Preniske kamate, s druge strane, podstiču novo slabljenje jena.

KAKO DRŽAVNA POTROŠNJA UTIČE NA KURS?

Dodatnu zabrinutost izazivaju planovi japanske vlade za smanjenje pojedinih poreza, subvencije i velika ulaganja u privredu i odbranu.

Takve mere mogu kratkoročno pomoći stanovništvu i podstaći ekonomsku aktivnost. Međutim, tržišta se pitaju kako će biti finansirane u zemlji koja već ima ogroman javni dug.

Ukoliko investitori procene da će potrošnja i zaduživanje rasti bez jasnog plana za stabilizaciju javnih finansija, mogu zahtevati više prinose na japanske obveznice ili nastaviti da prodaju jen.

ZAŠTO SU INTERVENISALE SJEDINJENE DRŽAVE?

Američko učešće pokazuje da slabost jena više nije posmatrana isključivo kao japanski problem.

Predsednik SAD Donald Tramp izjavio je da će intervencija biti dobra za svetsku ekonomiju. Pored političke podrške važnom azijskom savezniku, SAD imaju i direktan finansijski interes da spreče nekontrolisan pad jena.

Japan poseduje veoma veliki iznos američkih državnih obveznica. Kada želi da kupuje jene i brani svoju valutu, može da prodaje deo devizne aktive, uključujući američke obveznice.

Velika i nagla prodaja američkih državnih hartija mogla bi da obori njihove cene i podigne prinose. To bi povećalo troškove zaduživanja američke vlade upravo u trenutku kada i SAD imaju visok budžetski deficit i rastuće troškove kamata.

DA LI INTERVENCIJA MOŽE TRAJNO DA ZAUSTAVI PAD?

Koordinisana kupovina jena odmah je proizvela snažan efekat. Kurs se pomerio sa više od 163 jena za dolar prema nivou od oko 155 jena, što predstavlja veliko jačanje valute u veoma kratkom periodu.

Ipak, devizna intervencija ne rešava automatski uzroke problema.

Ukoliko razlika između američkih i japanskih kamata ostane velika, državna potrošnja nastavi da raste, a cene energije ostanu visoke, investitori mogu ponovo početi da prodaju jen nakon što neposredni efekat intervencije oslabi.

Za trajniju stabilizaciju biće potrebna kombinacija mera: postepeno približavanje japanskih kamata normalnijem nivou, kontrola inflacije, uverljiv plan upravljanja javnim dugom i smanjenje zavisnosti od skupog uvoza energije.

DA LI JE SITUACIJA ZAISTA KRITIČNA?

Japan još nije u klasičnoj dužničkoj krizi. Država uredno servisira obaveze, zadužuje se u sopstvenoj valuti i ima veoma velike domaće finansijske resurse.

Ipak, sadašnja kombinacija problema veoma je ozbiljna:

  • jen je pao prema nivoima koji nisu viđeni oko četiri decenije; 
  • javni dug premašuje 200 odsto BDP-a; 
  • rast prinosa povećava cenu servisiranja tog duga; 
  • slabija valuta pojačava inflaciju i troškove uvoza; 
  • ekspanzivna državna potrošnja stvara dodatnu zabrinutost investitora; 
  • bila je potrebna retka zajednička intervencija Japana i SAD. 

Intervencija je pokazala da vlasti raspolažu velikim sredstvima i da neće mirno posmatrati nekontrolisano slabljenje valute.

Istovremeno, sama činjenica da su Japan i SAD morale zajednički da intervenišu pokazuje koliko je situacija postala osetljiva.

ŠTA TO ZNAČI ZA KORISNIKE MENJAČNICA?

U narednom periodu mogu se očekivati velike i nagle promene kursa jena.

Njegova vrednost može snažno reagovati na:

  • nove intervencije Japana ili SAD; 
  • odluke Banke Japana o kamatnim stopama; 
  • poteze američkih Federalnih rezervi; 
  • podatke o inflaciji; 
  • kretanje cena nafte; 
  • najave nove državne potrošnje i zaduživanja u Japanu. 

Zbog pojačane neizvesnosti, razlika između dnevnog minimuma i maksimuma kursa može biti znatno veća nego u uobičajenim tržišnim uslovima.

 

Napomena: Tekst je informativnog karaktera i ne predstavlja investicionu preporuku niti savet za kupovinu ili prodaju strane valute.