Šta održava stabilan kurs dinara?

Cene hrane, goriva, usluga i stanovanja tokom godina mogu primetno da porastu, dok se kurs evra prema dinaru menja veoma malo. Na prvi pogled to zvuči nelogično. Ako dinar zbog inflacije gubi kupovnu moć, zar ne bi trebalo da istovremeno slabi i prema evru? Ne nužno. Inflacija i devizni kurs jesu povezani, ali nisu ista stvar. Na kurs EUR/RSD utiču ponuda i tražnja za devizama, priliv stranog kapitala, izvoz i uvoz, doznake iz inostranstva, monetarna politika i, veoma važno, aktivnosti Narodne banke Srbije na deviznom tržištu. Zbog toga je moguće da cene u Srbiji rastu, a da se za jedan evro i dalje dobija približno isti broj dinara. U nastavku objašnjavamo kako taj mehanizam funkcioniše.

Inflacija i kurs evra: zašto ne mere istu stvar?

Inflacija pokazuje koliko se menjaju prosečne cene proizvoda i usluga koje građani kupuju. Devizni kurs, sa druge strane, pokazuje odnos vrednosti dve valute. Ako godišnja inflacija iznosi, na primer, 3%, to ne znači automatski da dinar mora da oslabi 3% prema evru. Da bi kurs značajnije porastao, odnosno da bi za jedan evro bilo potrebno više dinara, na deviznom tržištu mora da postoji odgovarajuća neravnoteža između ponude i tražnje za evrima. Drugim rečima, pitanje nije samo: „Koliko su porasle cene u Srbiji?“ Već i: „Koliko evra ulazi u zemlju, koliko izlazi iz zemlje i kakva je tražnja za njima?“ To je ključna razlika.

Inflacija u Srbiji: šta pokazuju najnoviji podaci?

Prema najnovijim podacima Republičkog zavoda za statistiku, godišnja inflacija u Srbiji u septembru 2026. iznosila je 4,1%, nakon 2,2% u avgustu i 1,9% u julu. Potrošačke cene su u septembru u odnosu na avgust porasle za 0,2%, dok su u odnosu na decembar 2025. bile više za 3,3%. Iako je mesečno poskupljenje bilo umereno, međugodišnja stopa se ubrzala. Ove dve stope ne treba mešati: godišnja inflacija poredi isti mesec dve uzastopne godine, a mesečna promenu u odnosu na prethodni mesec. Ni niža stopa inflacije ne znači vraćanje cena na raniji nivo, već najčešće sporiji rast. Zato građani mogu osećati posledice ranijih poskupljenja čak i kada kurs evra ostaje gotovo nepromenjen. (RZS, 12. oktobar 2026.)

Kako Narodna banka Srbije utiče na kurs dinara?

Srbija primenjuje režim upravljano plivajućeg deviznog kursa. Kurs nije formalno fiksiran, ali Narodna banka Srbije interveniše na međubankarskom deviznom tržištu radi ublažavanja prekomernih kratkoročnih oscilacija. Kada je tražnja za evrima velika, NBS može da prodaje evre i tako povećava njihovu ponudu; kada je ponuda veća, može da ih kupuje. Prema saopštenju NBS od 12. oktobra 2026, centralna banka je u septembru neto prodala 380 miliona evra, a od početka godine do kraja septembra ukupno 475 miliona evra. NBS je navela da je pojačana tražnja domaćih uvoznika energenata, prvenstveno nafte, bila važan razlog septembarskih intervencija. Podaci pokazuju da je stabilnost kursa rezultat i tržišnih tokova i aktivne politike centralne banke, a ne odsustva pritisaka na deviznom tržištu.

Devizne rezerve Srbije i stabilnost kursa

Da bi mogla da ublažava poremećaje na tržištu, centralna banka mora da raspolaže značajnim deviznim rezervama. Prema saopštenju NBS od 12. oktobra 2026, bruto devizne rezerve na kraju septembra iznosile su 29,86 milijardi evra, odnosno 946,2 miliona evra manje nego na kraju avgusta. Neto devizne rezerve iznosile su 25,56 milijardi evra. Bruto rezerve obezbeđivale su pokriće za približno 6,7 meseci uvoza robe i usluga. Pad bruto rezervi nije posledica samo intervencija na deviznom tržištu: na njih su uticali i izmirivanje obaveza države u devizama i promene tržišne vrednosti rezervne aktive. Zbog razlike između dana ugovaranja i saldiranja, mesečni iznos neto intervencija na tržištu nije nužno jednak iznosu njihovog efekta na rezerve tokom istog meseca. Velike rezerve predstavljaju važan zaštitni mehanizam, ali ne garantuju neograničenu odbranu bilo kog nivoa kursa.

Ponuda evra: kako devizni prilivi utiču na kurs?

Ljudi često zamišljaju kurs kroz jednostavan odnos uvoza i izvoza. Srbija uvozi robu, kompanijama su potrebni evri i zato bi, prema toj logici, evro trebalo stalno da jača. Ali postoji i druga strana jednačine. Devize u Srbiju dolaze kroz različite kanale:

  • izvoz robe i usluga,
  • strane direktne investicije,
  • doznake ljudi koji rade u inostranstvu,
  • prihode od turizma,
  • zaduživanje države i kompanija u inostranstvu,
  • druge finansijske prilive.

Kada kompanija iz Srbije naplati izvoz u evrima, ili kada iz inostranstva u zemlju stigne kapital, deo tih deviza može završiti na domaćem deviznom tržištu. Ako je ponuda evra dovoljno velika da odgovori tražnji, nema razloga da kurs automatski snažno raste. Zato se vrednost dinara ne može analizirati samo kroz pitanje koliko je roba u prodavnici poskupela.

Nominalni i realni kurs dinara: razlika u kupovnoj moći

Ovde dolazimo do najvažnijeg dela. Pretpostavimo da jedan evro godinama vredi približno 117 dinara. Na prvi pogled možemo reći da je dinar stabilan. Ali ako su tokom istog perioda cene u Srbiji rasle brže nego u evrozoni, odnos kupovne moći dinara i evra ipak se promenio. Ekonomisti zbog toga razlikuju nominalni i realni devizni kurs. Nominalni kurs je broj koji vidimo na kursnoj listi. Na primer:

1 EUR = približno 117,3 RSD.

Realni kurs pokušava da uzme u obzir i razliku u cenama između dve ekonomije. Zato valuta može nominalno delovati veoma stabilno, dok se njena realna vrednost postepeno menja. Upravo zbog toga, rečenice: „Dinar je stabilan“ i „Kupovna moć dinara se nije promenila“ ne znače istu stvar.

Koliko je kurs EUR/RSD zaista stabilan?

Dovoljno je pogledati zvanične kursne liste Narodne banke Srbije.

Prema saopštenju NBS od 12. oktobra 2026, dinar je u septembru nominalno oslabio prema evru za 0,1%, a tokom prvih devet meseci 2026. ukupno za 0,2%. Reč je o veoma malom pomeranju u poređenju sa promenama domaćih potrošačkih cena. Zato je preciznije govoriti o relativno stabilnom nominalnom kursu, a ne o potpuno nepomičnom kursu. Za konkretan dnevni iznos zvaničnog srednjeg kursa potrebno je pogledati kursnu listu NBS za odgovarajući datum.

Zašto je stabilan kurs evra važan za Srbiju?

Stabilnost kursa ima veliki značaj u ekonomiji u kojoj građani i privreda veliki deo finansijskih odluka povezuju sa evrom. Cene nekretnina se često izražavaju u evrima. Veliki broj građana štedi u evrima. Mnogi krediti imaju valutnu klauzulu. Kompanije uvoze robu i repromaterijal koji plaćaju u evrima. Ako bi EUR/RSD naglo porastao, taj šok bi mogao brzo da se prenese na domaće cene. Uvoznik koji danas nešto plaća 10.000 evra imao bi značajno veći trošak izražen u dinarima ako bi evro naglo ojačao. Deo tog troška zatim bi verovatno pokušao da prenese na krajnjeg kupca. Zbog toga stabilan kurs može da bude jedan od faktora koji doprinosi stabilnosti cena.

Kako stabilan kurs utiče na konkurentnost izvoza?

Dug period stabilnog nominalnog kursa ne znači da nema ekonomskih posledica. Ako domaće cene i zarade rastu brže nego kod glavnih trgovinskih partnera, domaći proizvodi mogu postajati relativno skuplji. To može uticati na konkurentnost izvoznika. Zato centralne banke ne posmatraju samo jedan pokazatelj. Moraju istovremeno da prate: inflaciju, privredni rast, kamatne stope, devizne rezerve, platni bilans, strane investicije i stanje međunarodnih tržišta. Kurs je samo jedan deo šire slike.

Kada i zašto kurs evra može da poraste?

Nijedan kurs nije zauvek garantovan. Pritisak na slabljenje dinara mogao bi da poraste ako se poveća uvoz, smanje izvoz i strani kapitalni prilivi ili pogoršaju međunarodni finansijski uslovi. Aktuelan primer jeste uvoz energenata: prema NBS, pojačana devizna tražnja kompanija koje uvoze naftu uticala je na septembarske intervencije. Na sednici 8. oktobra 2026. NBS je upozorila na rizike usled viših cena nafte, prirodnog gasa i električne energije, kao i geopolitičke neizvesnosti. MMF je u junskom pregledu programa za Srbiju takođe naglasio energetske i spoljne rizike. Ipak, takvi rizici sami po sebi nisu prognoza da će evro značajno poskupeti: budući kurs zavisi od njihove jačine, trajanja i odgovora ekonomske politike.

Kako rast inflacije utiče na kurs evra?

Ni ubrzanje inflacije ne znači da će evro automatski poskupeti. Septembarska godišnja inflacija od 4,1% pokazuje da pritisci na cene mogu ojačati i uz relativno stabilan nominalni kurs. NBS je 8. oktobra 2026. zadržala referentnu kamatnu stopu na 5,75%, uz obrazloženje da razmatra ostvarenu i očekivanu inflaciju i rizike iz međunarodnog okruženja. Monetarna politika, devizne intervencije i kretanja prekograničnih tokova kapitala zajedno utiču na kurs, zbog čega se njegova buduća vrednost ne može pouzdano izvesti iz jedne stope inflacije.

Srednji kurs NBS i kurs u menjačnici: u čemu je razlika?

Postoji još jedna stvar koja često stvara zabunu. Kurs koji korisnik vidi na sajtu Narodne banke Srbije jeste zvanični srednji kurs. To nije nužno kurs po kojem fizičko lice može tog trenutka da kupi ili proda gotov evro. Menjačnice imaju kupovni i prodajni kurs. Kupovni kurs je kurs po kojem menjačnica kupuje stranu valutu od klijenta. Prodajni kurs je kurs po kojem je prodaje klijentu. Razlika između njih naziva se kursna marža ili spread. Zbog toga pitanje: „Koliki je danas evro?“ zapravo nema samo jedan odgovor. Zavisi od toga da li evre kupujete ili prodajete, o kom iznosu je reč i kakvu kursnu listu konkretna menjačnica tog dana nudi.

Zašto se kupovni i prodajni kurs u menjačnici menjaju?

Čak i kada se zvanični srednji kurs pomeri veoma malo, ponuda i tražnja za devizama može se menjati. Pred sezonu odmora može porasti broj ljudi koji kupuju evre. U periodima kada veliki broj ljudi dolazi iz inostranstva može biti povećana ponuda efektive. Menjačnica takođe mora da upravlja količinom pojedinih valuta koje ima na raspolaganju. Zbog toga se kupovni i prodajni kursevi ne moraju pomerati potpuno identično kao zvanični srednji kurs. Za klijenta je zato važniji konkretan kupovni ili prodajni kurs koji će dobiti u trenutku transakcije nego sam srednji kurs koji vidi na internetu.

Kada je najbolje kupiti evre u menjačnici?

Za male iznose, razlika često nije dramatična. Ako kupujete nekoliko stotina evra za putovanje, mnogo veći značaj može imati razlika između kursa dve menjačnice nego veoma mali dnevni pomak srednjeg kursa. Kod većih iznosa, međutim, čak i nekoliko desetina para razlike po evru može značiti nekoliko hiljada dinara. Zbog toga je kod većih transakcija korisno proveriti aktuelni kurs neposredno pre menjanja novca. Ali pokušaj da se precizno predvidi buduće kretanje EUR/RSD ostaje spekulacija. Čak ni profesionalni ekonomisti ne mogu pouzdano da predvide kratkoročni kurs, jer zavisi od velikog broja faktora koji se menjaju iz dana u dan.

Zaključak: zašto cene rastu, a kurs evra ostaje stabilan?

Inflacija i devizni kurs nisu ista stvar. Inflacija meri rast domaćih potrošačkih cena, dok kurs zavisi od ponude i tražnje za dinarima i stranim valutama, prekograničnih finansijskih tokova i politike NBS. U septembru 2026. godišnja inflacija je dostigla 4,1%, dok je prema NBS dinar za prvih devet meseci godine nominalno oslabio prema evru za svega 0,2%. To ne znači da je kupovna moć ostala nepromenjena, niti da stabilan kurs nema troškova i rizika. Devizne rezerve, prilivi kapitala, investicije, izvoz i intervencije NBS važni su za razumevanje stabilnosti dinara. Za građane koji kupuju ili prodaju evre presudan je i konkretan kupovni ili prodajni kurs menjačnice ili banke, koji nije jednak zvaničnom srednjem kursu.

Izvori: