Kako su monetarna i fiskalna politika među ključnim pokretačima cena plemenitih metala, izbori u Sjedinjenim Državama mogu imati direktan uticaj na cenu zlata. Ako uzmemo u obzir i međunarodne političke tenzije onda ne čudi što investitori pomno prate predsedničke izbore u SAD.
Zlato je doživelo ogroman rast cene 2020. godine, za oko 25% u godini koju su obeležili novembarski izbori, na kojima su se demokrate vratile na vlast.
Pregled kretanja cena zlata tokom mandata američkih predsednika
Džimi Karter i Ronald Regan
Džimi Karter, koji je bio 39. predsednik Sjedinjenih Država i čiji je predsednički mandat trajao u periodu 1977-1981, bio je svedok ukupnog povećanja cene zlata za 326% tokom svog mandata, ali je tokom mandata njegovog naslednika Ronalda Regana (1981-89) cena zlata zabeležila ukupan pad od 26% . Možda to nije fer poređenje - cena zlata je u velikoj meri rasla od 1971. godine, kada je Ričard Nikson doveo do kraja zlatnog standarda, koji je fiksirao američki dolar za zlato.
Do kraja Karterovog mandata, zlato je poraslo na 850 dolara po unci, zbog geopolitičkih događaja, uključujući invaziju Sovjetskog Saveza na Avganistan i iransku talačku krizu 1979. godine, kao i dvocifrenu inflaciju u SAD. Regan je bio svedok smanjenja cene zlata od skoro 50% između početka svog prvog i drugog mandata, kako se američka ekonomija oporavila i pregovori sa Sovjetskim Savezom ponovo otvoreni.
Barak Obama
Kada je Barak Obama napustio funkciju 2017. godine, cena zlata je bila 40% viša, a cena srebra 50% viša nego kada je on preuzeo funkciju 2009. godine. Tokom ovog perioda, plemeniti metali su doživeli značajnu volatilnost i ponudili su investitorima šansu da ostvare zdrav prinos.
Zabrinutost zbog gornje granice američkog duga u 2011. godini dovela je do skoka cene zlata na 1.895 dolara – 122% više od Obaminog prvog dana na mestu predsednika – a neki ljudi su se plašili da bi američka vlada mogla da plati svoj dug. Cena srebra je takođe porasla na 48,70 dolara – više od 330% prvog dana Obamine funkcije – pošto su trgovci na malo iskusili nestašicu srebrnih poluga i novčića, u skladu sa istorijskim obrascem naglog rasta srebra nakon skoka zlata.
Donald Trump
Američko-kineski trgovinski rat, događaji u Severnoj Koreji i pretnja vojnom akcijom nakon ubistva iranskog generala Kasema Sulejmanija doveli su do povećanja cene zlata tokom predsedavanja Donalda Trampa – ali je pandemija Covid-19 bila ta koja je zaista izazvala skok cene. U avgustu 2020. godine zlato je dostiglo najviši nivo od više od 2.000 dolara, što je povećanje od 72% u odnosu na Trampov prvi dan na funkciji.
Džozef Bajden
Cena zlata je bila na svom istorijskom maksimumu u aprilu 2024. godine. Šest meseci pre kraja Bajdenovog mandata za jednu uncu zlata neophodno je izdvojiti 2.330 dolara. Teško je reći koliko je Bajdenova politika direktno uticalo na skok cene zlata tokom trajanja njegovog mandata. Geopolitički sukobi i događaji crnog labuda van njegove kontrole uticali su na tržište zlata tokom ovog vremena. Na primer, Bajden je stupio na funkciju godinu dana nakon početka pandemije COVID-19. Inflacija je rasla, što obično dovodi do viših cena zlata. Federalne rezerve SAD radile su na suzbijanju inflacije i jačanju američkog dolara podizanjem kamatnih stopa počevši od 2022. godine, što je potez koji je na neko vreme ublažio cenu zlata.
Izvor: https://kinesis.money/blog/gold/us-presidential-election-affect-price-gold/
Bajden je stupio na dužnost uz obećanje da će vratiti mesto SAD u globalnoj zajednici, i dok je uspešno prevaziđeno neslaganje među važnim trgovinskim partnerima poput Kanade i EU, tenzije sa Kinom i dalje ostaju. Bajden je pokušao da barem delimično popravi odnose SAD sa Kinom, uključujući i susret sa predsednikom Si Đinpingom u leto 2023. godine. Međutim, ključna tačka prepreke u pregovorima između njih dvojice je Bajdenov stalni stav da će SAD podržati Tajvan u slučaju kineske invazije na ostrvo; istovremeno je rekao da SAD ne podržavaju nezavisnost Tajvana. Oba ova stava su u skladu sa dugogodišnjom pozicijom SAD po tom pitanju, ali eskalacija tenzija između Kine i Tajvana dovela je ponovo stav SAD u prvi plan.
Na ekonomskom nivou, Bajdenova administracija se udaljila od Kine donošenjem odgovarajućih normativnih akata kao što su Zakon o smanjenju inflacije i Zakon o čipovima, koji podržavaju razvoj zapadnih lanaca snabdevanja za različite industrije, uključujući čistu energiju, električna vozila i poluprovodničke čipove, omogućivši subvencije za kompanije koje se ne oslanjaju na Kinu u svom lancu snabdevanja. U međuvremenu, Kina je ubrzala svoje napore za dedolarizaciju, bacajući oko 50 milijardi američkih dolara vrednih američkih državnih obveznica i obveznica agencija tokom prvog kvartala ove godine.
Novembarski izbori 2024
Iako ovogodišnji predsednički izbori mogu imati ograničen efekat na cenu zlata, odluka Fed-a o kamatnoj stopi može uticati na cenu plemenitih metala. Odluke koje donosi američka centralna banka, koju ne kontroliše predsednik, imaju snažan uticaj na američki dolar i tako često utiču i na cenu zlata.
Savezni komitet za otvoreno tržište, koji je odbor koji na kraju odlučuje da li će povećati ili smanjiti kamatne stope, trebalo bi da se sastane od 6. do 7. novembra 2024. godine, samo jedan dan nakon izbora 5. novembra.
Zlato ima tendenciju rasta kada su stope niže i pada kada su visoke, ali ove godine zlato je dostiglo ekstremno visoke vrednosti svih vremena uprkos povišenim kamatnim stopama. Smanjenje stope nakon izbora moglo bi dodatno da podstakne cenu zlata, ali s’ obzirom na to da dva sastanka Feda tek slede u julu i septembru, još nije jasno koji će biti tok sastanka u novembru posle izbora.
Istorijski gledano, povraćaj zlata pod predsednikom demokrata i republikanaca iznosio je u proseku 11,2 odsto i 10,2 odsto, respektivno. Ali to možda nije tačka podataka na koju bi se investitori trebali fokusirati.
Istraživanja NASDAQ-a (https://www.nasdaq.com/articles/trump-vs-biden-how-could-us-election-affect-gold-price) pokazala su da postoji veći stepen korelacije između činjenice koja partija kontroliše Kongres, koji se sastoji od Predstavničkog doma i Senata, i cene zlata, nego pobednika predsedničkih izbora i cene zlata. Kada su Kongres kontrolisale demokrate, cena zlata je u proseku rasla za 20,9%, u poređenju sa samo 3,9% kada Kongres kontrolišu republikanci. U slučajevima kada nijedna od navedenih partija ne kontroliše Kongres, zlato je u proseku raslo 3,5%. Imajući to na umu, investitori bi trebalo da razmotre sve faktore, prilikom donošenja odlluke o ulaganju u zlato.