Prema podacima Svetske banke, u Srbiju je u toku 2015. godine putem novcanih doznaka transferisano gotovo 1,7 milijardi evra, a nezvaničnim kanalima još minimum 1,2 milijardi evra. To čini impozantnu sumu od 2,9 milijardi evra, odnosno 8-9% srpskog BDP-a.
Razvojem različitih vrsta međunarodnog transfera novca mogli bismo pogrešno da pomislimo da je došao kraj klasičnom transferu (gotovog) novca preko Western Union ili sličnih money tranfer kompanija kao što su Ria, Unistream ili MoneyGram.
Korisnici se odlučuju za ovakav način transfera novca prvenstveno zbog brzine i jednostavnosti. Naime, transferi se obavljaju u roku od nekoliko minuta, a ni pošiljalac niti primalac ne moraju da otvaraju račune kod finansijske institucije gde šalju odnosno podižu gotovinu.
Cena ovih prednosti su relativno visoki troškovi tranfera. Oni se na globalnom nivou kreću oko 7,60%, na regionalnom 7,51% a u Srbiji oko 9,2% i čak do 22% ukoliko se isplata vrši u domaćoj valuti.
Mala komparativna analiza dva reprezentativna sistema u Srbiji - MoneyGram i Western Union tranfera na primeru slanja 100 eur odnosno 100 chf,daće vam bliži uvid u troškove sa kojima korisnici mogu da računaju:
MoneyGram je manje poznat od Western Uniona, ali takođe ima impozantnu globalnu mrežu. U Srbiji Moneygram radi preko grčkih (Voban, Piraeus, Alpha i Eurobank) i ruskih banaka (Sberbank). Western Union funkcioniše preko 2 glavna zastupnika (EKI Transfer i Tenfore) koji zajedno imaju oko 500 zastupnika u Srbiji.
Širenje zastupničke mreže postojećih money transfer kompanija u Srbiji, kao i dolazak novih, siguran su pokazatelj da ovaj posao ima budućnost na ovim prostorima.